« Petak vece | Main | Dan na Kalemegdanu »
Cestitke jedincima! Pokusavam da zamislim lepotu vaseg zivota, bez brace i sestara. Ja imam jednu sestru, pet i po godina mladju, i to mi je i vise nego dovoljno, da mi zivot bude gorak. Razumem ja i pubertet i fobiju od zamisljenog viska kilograma i neosnovani komleks nize vrednosti i to sto je mrzi ceo svet, niko ne razume. Ali...Zar ja stvarno moram da trpim izlive besa oko prljave kosulje, pravljenje haosa u kuci zbog misterioznog nestanka omiljene "MaxFactor" maskare, histeriju zbog izgubljene sveske iz matematike, vrisku i plac zbog zauzete telefonske linije, a nju drugarica treba da zove (Boze, pa Marija i Luka su se svadjali na sred skolskog dvorista). Koliko covek treba da trpi jednu histericnu tinejdzerku, da li je moj pubertet bio ovakav, ili su samo generacije sve ludje i ludje?! Pokusavam da shvatim, razumem, objasnim, al' ostajem bespomocna. Svaki zakljucak se svodi na isto. Ona je jednostavno histericna...
Komentari
| « | Februar 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- Februar 2008 [5]
