« Neuroticna sestra | Main | Praznik za oci »
Zvoni mi alarm. Budim se. 10:00. Jos po prvim zracima koje vidim kroz prozor, shvatam da ce dan biti fantastican. Vrucina se polako uvlaci u moju sobu. Nemam nista isplanirano za danas, a vreme je fantasticno. Uzimam telefon, zovem decka, u tri recenice se dogovaramo da idemo na Kalemegdan. Oblacim se brzinom munje, na "ex" ispijam jutarnju kafu i istrcavam napolje. Autobus mi je naravno otisao ispred nosa, u sledecem naravno nisam nasla mesto za sedenje, moj decko je naravno kasnio, ali sam bar ja stigla na vreme. Setamo se parkom u kome nisam bila vise od dva meseca, srecemo drustvo sa fakulteta, pijemo kafu, jedem prvi sladoled ove godine... Prilazi mi devojcica od tri-cetiri godine, pokazuje mi bubamaru koju je uhvatila. Zove se Milica, ide u vrtic "Lane", ima simpatiju Igora i ne voli Suzanu... Nisam ni osetila kako je vreme proletelo, docekali smo zalazak sunca, onako kako se on posmatra u filmovima, nas dvoje zagrljeni na klupi. Volim ovaj grad, lepo vreme, Kalemegdan, volim ovaj zivot sto mi je dat na koriscenje...
Komentari
| « | Februar 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- Februar 2008 [5]
